“Beauty is terror. Whatever we call beautiful, we quiver before it.”

Približava nam se kraj godine tako da će ova recenzija zvanično biti poslednja u 2015. godini. Mogu reći da sam namerno ostavila ovu knjigu kao veliko finale bloga u tekućoj godini. Radi se o fenomenalnom prvencu sada već velike Donne Tartt pod nazivom „Tajna istorija“ („Tajna povijest“). Pre nego što počnem sa pravom pričom,želim da se zahvalim izdavačkoj kući „Algoritam“ koja mi je velikodušno poslala ovaj primerak i da im ovim putem kažem da sam uživala čitajući ovu knjigu. Još jednom,veliko hvala.

  

Teško je započeti sa recenzijom ovakve knjige. Ovako velikog dela,koji je ostavio pečat na modernu književnost. Na mene,pored serijala Ransoma Riggsa,upravo je ova knjiga ostavila najjači utisak. Kako i da vam se ne dopadne knjiga koja započinje ubistvom? U prologu dobijamo delić dešavanja koje nam prepričava protagonista Richard Papen. Poslednja rečenica u prologu je ta koja je mene užasno zaintrigirala i naterala me da ovu priču praktično „progutam“ u nekoliko dana. Staviću i vas na tu muku. Rečenica glasi ovako : „Nikad neću  moći pričati nijednu drugu priču osim ove.“ Doza misterije i znatiželje,savršena kombinacija.

Sam početak je jednostavn. Richard Papen je momak koji se srami svog života,i iz tog razloga izmišlja kompletnu biografiju koja njemu sada odgovara. Odbacuje svoju radničku pozadinu i odlazi na Hempden koledž. Tamo se on,možda čak i slučajno,pridružuje grupi na klasičnom smeru koja apsolutno obožava svog mentora, Džulijana Morova. Polako on postaje opsednut ovom grupom,prati svaki njihov pokret i na kraju uspeva da se integriše u njihovo društvo. Tajno društvo. Nešto što me je još više privuklo ovoj knjizi jeste ta ljubav prema antičkoj Grčkoj. Verovanje u mitove i njihovo veličanje. Ovi studenti žive za to. Davno nisam pročitala ovako nešto. Knjigu u kojoj je antika zastupljena na visokom nivou i gde se sa svakom rečenicom oseća i ljubav spisateljice. Da i ona veruje u ono što piše za svoje likove. Članovi ovog društva,Henri kao vođa a zatim Zeka,Frensis i blizanci su bezobrazno bogati. Pametni i sposobni. Jedne večeri,studenti Hempden koledža,odlučuju da sprovedu jednu od svojih teorija. U tom procesu,nastradaće jedan seljak čije ubistvo i postaje osnova zapleta. Jednu izdaju kasnije i došli smo u momenat kada Zeka,kao momak koji se oseća skroz izolovano i napušteno,počinje da ucenjuje svoje prijatelje. Henri,donkle očajan,obraća se Richardu i prepričava mu sve.  

Richard je usamljen. Izuzetno je inteligentan i domišljat ali nezadovoljan. Iz tog razloga izmišlja svoju priču i uporno traži potvrdu od drugih. On donekle i veruje u sudbinu. Smatra da sve što mu se dogodilo ima svoje zašto. Njegova priča je priča sa velikom snagom i gomilom strasti. Lepota ovog dela je i u mnoštvu citata. Divno je pročitati ovako nešto,pogotovo u mom slučaju. Još jednom naglašavam da nisam čitala ovakve romane,i da se pretežno fokusiram na YA,ali Donna Tartt nije razočarala i zaista sam oduševljena.

Lepota. Antika. Tajna. 

Eto,u toliko reči bih ja sažela ovo delo. Toliko neočekivano dobro i zaista smatram prikladan kraj za ovu godinu. Nadam se da ste uživali u mojim tekstovima do sad, i isto tako se nadam da će ih biti mnogo više u narednoj godini. Želim vam lepe praznike i mnogo sreće i zdravlja u godini koja dolazi. Naravno,i puno dobrih knjiga koje samo čekaju da ih pročitate.

Toliko u 2015.,vidim 2016. godinu kao godinu velikih mogućnosti. Završiću ovaj tekst sa dve napomene. Prva,još jedna zahvalnica pre svega „Algoritmu“ što su mi poslali ovu knjigu,ali i svim drugim izdavačima sa kojima sam uspela da ostvarim saradnju. Drugo,veliko hvala i mom uredniku,gospodinu Denisu Vukosavu za priliku da svoje tekstove objavljujem i na sajtu citajme.com koji mi je mnogo toga doneo. Veliko hvala svima na podršci.

Do nekog narednog teksta.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka ( @buktjuberka na Tviteru)

"At the heart of nature's mystery lies another mystery"

Zaista ne znam kako drugačije da započnem ovaj post sem sa izvinjenjem. Pre svega,izuzetno mi je žao što u poslednjih nekoliko nedelja nisam uspevala da nešto napišem i postavim,ali držim se toga da mi je kvalitet ispred kvantiteta. Nadam se da ćete uvažiti moje iskreno izvinjenje jer usled mnogobrojnih obaveza u mom privatnom životu nisam stigla da napišem išta. E,pa došlo je vreme praznika i malo slobodnog vremena koje ću iskoristiti tako što ću ponovo pisati. Pa,hajde da krenemo.

Pre nekoliko dana na Fejsbuku sam videla da će izdavačka kuća "Orfelin" iz Novog Sada prevesti i treći i konačni deo triologije fenomenalnog Ransoma Riggsa. Ako se sećate to je onaj autor o kome ne zaklapam od kako sam započela ovaj blog. Imajući  u vidu da ćemo krajem januara u rukama imati i završetak ove sjajne priče,poželela sam da vas uvedem i u drugi deo. Jednako dobar kao i prvi i nešto što se u modernoj književnosti retko nalazi.

Znate da sam zaista posvećena ovom piscu i njegovom delu,tako da kada sam završila prvi nije bilo tračka sumnje u meni da ću odmah započeti i drugi deo. Znate da je dobra knjiga kada vas ostavi besne. Razlog je vrlo jednostavan - ne želite kraj te priče a ipak ste ga dobili. Ransom Riggs se ipak potrudio da svoje čitaoce ne drži dugo u tom stanju,i napisao je knjigu koja se bukvalno nadovezuje na poslednje scene iz prve knjige. "Grad pustoduha" je štivo prepuno akcije,sa daškom avanture i gladi za još. Ako me razumete. Džejkob se ne menja. On ostaje apsolutno isti mladi momak koga smo upoznali u prvoj knjizi,s time da sada njegovo sazanje o tom svetu prelazi u bekstvo iz istog. Međutim,on više nije sam. Sada je sa svojom porodicom,tom divnom porodicom "čudaka". Njihov zadatak svodi se na sledeće : spasiti što više onih njihove vrste od tih čuvenih pustoduha i pomoći gospođici Peregrin,koja je u formi ptice. Znam,zvuči malo čudno ali verujte mi na reč da ova knjiga ne može da vas ostavi ravnodušne. 

Lepota ove priče je to što jeste jedna ravna linija. Jedinstvena priča,jedinstveni likovi,jedinstvena fabula. Ransom je tip autora koji ne komplikuje,već jednostavnošću ali i predanošću uvodi čitaoca u delo. Sam način na koji je on napisao ovaj nastavak čitaocu daje još bolji uvid u živote ovih likova. Osećate kao da ste vi sa njima i prolazite sve to. Samo želite da zaštitite svoje bližnje. Jakob je bio epicentar prvog dela,ipak sa razvojem priče upoznajemo i ostatak ekipe i svetlo više nije samo na našem znatiželjnom dečaku. Prva volim da upoznam sve likove pojedinačno,niko ne voli da ga neko drugi posmatra kao deo grupe. Po mom mišljenju Ransom Riggs je odradio odličan posao dajući mogućnost čitaocu da upozna sve do jednog lika i da nauči kako koji razmišlja a kako koji oseća. Koliko ste možda stekli pogrešan utisak o njima o prvoj knjizi. 

Ako bih morala u samo nekoliko reči da opišem ovaj nastavak a da ne bude briljantno rekla bih da je ovde Ransom ukazao na lepotu raznolikosti. Pojedinac je pojedinac i takvog ga treba i videti ma koliko se činilo da je on deo jedne grupe. 

Ne volim da u postovima opisujem radnju bilo koje knjige koju pročitam jer ja prva ne uživam u tome kada mi neko suvoparno prepriča fabulu. Svako od nas treba da iskusi na neki svoj način istu tu priču. Zato i volimo da čitamo,zar ne? 

Eto,toliko od mene u ovom posto. Jedan,ali nadam se vredan.

Do nekog sledećeg,nadam se vrlo brzo.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)

. Želela bih ovom prilikom da se zahvalim i gospodinu Milenku Bodirogiću i  izdavačkoj kući "Orfelin" na prevodu ove triologije. 

Knjige,knjige,knjige

Neko vreme me nije bilo ali polako i sigurno se vraćam na put pisanja. Ovim tekstom probaću da uvedem još jednu vrstu eseja,za koju se nadam da će zaživeti. Hajde da pređemo na stvar.

S obizirom da nam se praznici približavaju,a Božić i Nova godina su uvek divni period za neke nove početke razmišljala sam kako da barem neke tekstove posvetim upravo ovom delu godine. Pokušaću da vam pomognem u kupovini poklona za knjigoljupce,tako što ću navesti nekolicinu svojih predloga. Nadam se da će vam ovo donekle pomoći i da ćete možda čak nešto pronaći i za sebe.

1.       „Priča o Krcku Oraščiču“ Aleksandra Dime. Jedan moj tekst ne bi zaista bio moj da ne stavim barem jedan klasik. „Krcko Oraščić“ je jedan od mojih omiljenih baleta,tako da kada sam saznala da postoji i knjiga odmah sam je uzela. Jedna možda na prvi put lagana priča,puna zapleta i velikih momenata vredna svakog momenta. Istražujući priču,istražuje se i Božić. Nema bolje opcije za ove praznike,zar ne?

2.       Marlon Džejms i „Kratka istorija o sedam ubistava“. Čudan naziv,ali ne dozovolite da vas okrene od ove izvanredne priče. Nedavno nagrađen roman,sa velikim pravom je stekao tu titulu. Marlon Džejms govori o veselim sedamdesetima,rege vremenu i svemu što je simbolizovalo taj period. Opisuju ga romanom 21. veka.

3.       „Noćni cirkus“ autorke Erin Morgenstern. Dugo sam vijala ovu knjigu jer me je sam sinopsis opčinio. Možete zamisliti koliko oduševljenje može da izazove par rečenica i da vas navede da mesecima tragate za ovom knjigom. Priča nas vodi u sferu cirkusa koji se pojavljuje niotkuda bez ikakve najave. Počinje u mraku a završava se u zoru. Čitalac se uvuče u svet magije i misterije. Unikatno ali moćno.

4.       „Simon vs the Homo Sapiens Agenda“ Beki Albertali. Mora da kada čitate moje tekstove me zamišljate kao jedno veselo dete jer mene apsolutna svaka knjiga oduševi. Iskreno rečeno ovo je moja omiljena knjiga na ovom spisku i mislim da ko god da ste,koliko god imali godina ovo je nešto što se mora pročitati. S obzirom da je nema kod nas,ovim putem apelujem na izdavačke kuće da ugrabe ovo savršenstvo. Sajmon Spir je dečko od 16 godina koji pokušava da pronađe sebe,i na tom putu pravi greške koje bi mogle skupo da ga koštaju. Kroz njegovo otkrivanje i sami saznajemo neke stvari.

5.       Rejnbou Rauel i njeno remek-delo „Obožavateljka“. Rejnbou Rauel za mene je pandan Džonu Grinu. Usudiću se da kažem da je i bolja. „Fangirl“ je opčinjujuča priča o ljubavi u kakvu samo Rejnbou Rauel može da vas uvuče. Posle „Eleanor i Parka“ ništa se manje od nje nije ni očekivalo. Dve sestre bliznakinje,dva suprotna karaktera. Kako će jedna a kako druga pronaći svoj put u novoj etapi života?

6.       Za kraj sam ostavila Džona Grina i „Obilje Katarina“. Ovo je poslednja njegova knjiga koju sam pročitala i moram reći da me je zaintrigirala. Džon ima prosto neku modlu kojom piše i može se naći sličnost i spona među svim njegovim knjigama. Dovoljno je da vam kažem da protagonista po imenu Kolin u devojci traži samo jedno – da se ona zove Katarina. Ali kada jednom dođe do njega,sve do jedne Katarine ga je ostavila. Klasična Džonova priča u kojoj se osvrćete i na neke vaše slične momente. Svakako opuštajuća.

Eto,napisala sam šta sam imala. Veliki deo ovih knjiga jeste YA,ali smatram da i vi „veliki“ možete sa uživanjem da ih čitate i možda kod par se i zamislite o nekim stvarima. Nadam se da vam je ovo donekle pomoglo i da ćete uzeti u ruke ova dela. Vrede svakog vašeg momenta,verujte mi. Do sada vas nikada nisam prevarila,zar ne?

Do nekog sledećeg teksta. 

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)