Vau. Ne znam ni kako da započnem ovaj tekst. Spustila sam knjigu pre par sati i znala sam da večeras moram napisati ovu recenziju iako će biti postavljena tek sutra. Toliko sam žudela za ovom knjigom,i napokon sam dočekala. Ne da me nije razočarala nego je sasvim sigurno ušla u top 10 mojih omiljenih knjiga svih vremena.
Pre svega me je očarala korica ove knjige. Da, da znam. Ne sudi se knjizi po slici na naslovnoj strani. Ali,kako da ovde primenim to? Sama grafika je neverovatna. To mi govori koliko je autor uložio u ovaj projekat. U samom predgovoru on govori kako nije bio siguran da li će završiti ovo delo i da mu se nije nešto naročito sviđalo ono što je napisao. E pa gospodine Alire Saenz hvala Vam što ste odlučili da ovo završite. Mislim da nisam jedina koja je to rekla.
Ova knjige je po meni definicija savršenstva. Cela priča je iz perspektive Arija odnosno Aristotela. Mirnog,povučenog momka koji je odrastao sa bratom u zatvoru o kom se ne govori u njihovom domu i sestrama bliznaknjima mnogo starijim od njega koje ga tretiraju kao dete a ne brata. Majka je u stanju poricanja a otac sa ožiljcima koje nosi iz rata. Sve se to menja kada naiđe Dante. Dante koji je društven. Dante koji ume sve da izanalizira,koji je brižljiv i nežan. Njegov drukčiji pogled na život u potpunosti menja Arija. Između njih se stvara veliko prijateljstvo. Samo što oni na početku priče nisu svesni da jedan drugom predstavljaju ključ za slobodu.
Zapravo,ovo je neka vrsta memoara. Knjiga sećanja. Briljantno napisana. Prijateljstvo Arija i Dantea se ne očekuje ali se dogodi. Nije ovo priča sačinjena iz klišea. Oni se raspravljaju,svađaju,razgovaraju. Ono što je najbitnije oni se razumeju. Nije bilo potrebno nagalsiti koliko oni zapravo znače jedan drugom. Njihov odnos je bio čudan. Razgovori pomalo neprijatni. Ali znalo se. Valjda je ta tišina i bila više nego dovoljno glasna.
"Aristotle and Dante Discover the Secrets of the Universe" je jedinstvena ali moćna priča. Istražuje seksualnost i otkrivanje identita ali na kraju dana ovo je samo još jedna izuzetna ljubavna priča.
Nije mi se odavno desilo da ovoliko plačem dok čitam. Priča je sirova ali toliko realna. Taj kraj. Ne znam ni kako da ga opišem a trebalo bi da mi ide od ruke pisanje. Ne znam,mislim da sam još uvek pod ogromnim utiskom. Uspela da sam je završim za neka tri dana jer me je toliko opčinila.
Toliko drugačija a opet toliko obična.
Eto,uspela sam da ispišem nekolicinu rečenica. Obavezno uzmite u ruke ovu knjigu. Naručite je i pročitajte. Ovakve priče su danas retke. Verujte mi.
Do nekog sledećeg teksta.
Ćo.
-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)
Нема коментара:
Постави коментар