Jednom davnom sam vam pokazala zašto baš treba uzeti u ruke knjige gospodina Ransom Riggs-a. Deluje kao da je taj tekst bio postavljen toliko davno ali ovim novim ću vas još više ubediti u to ako već prethodnim nisam uspela. Obećala sam i da ću pisati o knjigama "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" i "Grad pustoduha",tako da naravno krećem sa prvom.
Kao i uvek,počeću sa sinopsisom ovog dela. Radi se o dečaku po imenu Džejkob,sve vreme je pisano u prvom licu, i na početku mi njega susrećemo kao jednog najobičnijeg tinejdžera koji živi svoj život. Upoznajemo i njegovog dedu koji je živeo na jednom ostrvu i sa kojeg nosi strašne uspomene. Svi članovi Džejkobove porodice vezuju dedine čudne priče za rat koji je preživeo. Ta sećanja su previše ekstravagntna da bi bila istinita i u njih u jednom momentu i Džejkob prestaje da veruje. Međutim,nakon što njegov deda umre a Džejkob postane svedok toga i dekinih poslednjih reči on počinje da istražuje. Nalazi to ostrvo i taj "dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" i odlazi sa ocem. Sa obzirom da su poslednje reči njegovog dede bile u vezi pronalaska ptice a njegov otac je pisac sa namerom da napiše nešto o pticama sasvim je logično bilo da zajedno pođu na taj put.
Ne želim previše da vam otkrivam jer je ova knjiga sve bolja što više zalazite u nju tako da se nadam da vam je ovaj početak dovoljno zagolicao maštu. Završiću opis fabule ovim : Džejkob je smatrao da koliko god je možda dedin život bio čudan i pomalo nerealan opet je bio bolji od onog koji on vodi. Međutim,naš glavni lik će tek po dolasku na ovo ostrvo naučiti šta to znači voditi izvanredan život. Znate već ( ako ste čitali moj prethodni tekst o Ransomu) da sam za ova dela i autora čula na jutjubu. Kada sam saznala da postoji sprska edicija bila sam oduševljena. Sada ću vam reći i zašto.
Ransom Riggs je vrsta pisca koji zaista ima to umeće građenja priče na jedan spor i deteljan način,ali način koji nije zamarajući. Osetite jezu tog mesta,kako ga on opisuje i kako ga Džejkob vidi. Uvek kažem da je odlika velike knjige da vas odvede na mesto događanja. On je upravo u tome uspeo. Ne može se reći da je ovo horor roman koliko god možda delovalo tako. Ovo je roman ekstravagnze i misterije,prosto rečeno roman bizarnosti. Najveći utisak na mene definitivno je ostavio taj poslednji deo i odmotavanje klupka. Postaje vam sve jasno kao i Džejkobu. Veliki finiš i glad za nastavkom. "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" je filmska priča i kao što sam već napomenula vrlo se lako da vizualno predstaviti pa čak i za one koji možda nisu preterano maštoviti.
Iako je ovo delo više na strani neke "naučne fantastike" a samim tim i delimično spada u jedan od mojih manje voljenih žanrova,uspela je da me začara. Magični elementi su takvi da vas ne ispuštaju. Konstantno je zamagljena granica između realnosti i fantazije,što me je možda još više nateralo da se udubim u priču.
Na kraju ću reći sledeće : "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" je jedna krajnje inovativna i fenomenalna knjiga. Napisana tako da uključuje i likove koje nikada ne biste mogli da zamislite, nesvakidašnju priču pa i dašak istorije. I na kraju,najveći dodatak vintidž slike. Najveća moguća prednost romana. Samo ću vas podsetiti da slike nisu prilagođene priči,već ona njma. Ako vas to nije zaintrigiralo ne znam šta će!
Eto,još jedan tekst,danas pomalo čudnovat. Do narednog,samo čitajte!
Ćo.
-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru), možete mi slati sve vaše komentare,predloge i ostalo na mejl adresu srpskabuktjuberka@gmail.com!
Нема коментара:
Постави коментар