Kad god uzmem knjigu u ruke nikada ne znam kakav će utisak ostaviti na mene. Bilo da prvi put čitam nešto od tog autora ili već dosta dobro poznajem način na koji taj neko piše,ne postoji ni najmanja šansa da ću znati kako ću se osećati kada je završim. Tako da sam počela da razmišljam o nečemu. Šta to čini knjigu onom za pamćenje? Da li je to način na koji je napisana ili je možda sadržaj krivac? Koji je to tajni sastojak zbog kog vam neke knjige ostanu duboko u sećanju a neke zaboravite tik pošto ste ih pročitali?
Kažu da odlične knjige umeju da vas odvedu na to mesto na kom se dešavaju. Jasno vidite likove,zgrade,predmete. Odlične priče vas stave na to mesto,nalazite su u "koži" dešavanja. Suočavate sa stvarima koje možda ne biste iskusili u pravom životu. Vi ste deo priče.
Još jedan nezaobilazan deo dobrog dela su likovi. Oni prosto žive na tim stranicama. Čini se kao da ih već poznajete. Njihove reakcije deluju prirodno. Mogu na vas da utiču na više načina,međutim najjači je onaj emotivni. Tu dolazimo do još jednog vrlo bitnog elementa a to je priča. Ona povezuje sve. Ljude, dogadjanja, mesta. Priča je sada već stvar preferencije. Ja,na primer,volim emotivne priče. One koje mogu da me pomere, da počnem da razmišljam. Priče zbog kojih se zaljubim u likove i mogu da proživim sve njihove emocije,i uspone i padove.
Hajde sada da navedem par razloga zbog kojih knjige mogu ostati zapamćene. Jedan je očekivanje. Desilo mi se nekoliko puta da toliko želim neku knjigu i ne mogu da dočekam dan kada će izaći ili kada će je prevesti. Za mene,te knjige zaista ostaju zapamćene. Pogotovo kada je YA književnost u pitanju. Sada se stalno čeka nastavak neke priče i automatski to delo ostaje zapamćeno. Međutim,to može i biti mač sa dve oštrice. Toliko iščekivanje i onda vam se knjiga ne svidi. Ali hajde da ne razmišljamo o tome!
Opet,knjiga vam može ostati duboko u mislima ako ste se poistovetili sa njom. Kada priča deluje kao da ste je vi pisali i prosto možete da se zamislite u cipelama glavnog junaka. Po mom mišljenju to su najmoćnije priče. Da se desiti i da postavljate sebi pitanja dok čitate,da možda knjiga i poljulja neke vaše stavove.
Završiću sa ovim, jaka priča i ona vredna pamćenja za mene je knjiga koja me pomeri u svim aspektima života. Do sada mi se samo par puta to desilo. Konkretno knjige Džejn Ostin ali u poslednje vreme i YA knjige,uglavnom one koje je pisala Rejnbou Rauel.
Eto,toliko od mene ovom prilikom. Do sledećeg teksta.
Ćo.
-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)
Нема коментара:
Постави коментар