"Okay? Okay."

Po naslovu ovog posta pretpostavljam da znate o čemu se radi. Ako ne,evo odmah ću vam reći. Fenomen "young adult" književnosti, "The Fault In Our Stars" ili kod nas "Krive su zvezde" (u izdanju Urban Reads-a).

Dugo sam razmišljala da li uopšte da pišem o ovoj knjizi. Toliko je popularna da mislim da je i donela svetsku slavu ne samo sjajnom Džon Grinu ali i ovom žanru. Odlučila sam da ipak napišem par reči jer ovaj blog i jeste mesto gde ja delim svoja mišljenja i perspektive sa vama. 

Prvo da vam ispričam o čemu se radi. Da,pisala sam o ovom autoru i njegovim delima pre možda pet dana i tu sam ukratko napisala o čemu se radi ali sada pišem pravu recenziju tako da ću vam još bolje približiti ovu priču.

Naime,kada je imala 13 godina Hejzel Grejs Lenkester saznala je da ima rak,i to ne bilo koji. Stadijum IV tiroidnog kancera. Nakon toga bila je spremna da će poživeti možda još godinu dana ali desilo se čudo. Rak u njenim plućima se smanjio,i obezbedio joj još koju godinu,barem za sad. Onda,dolazi Augustus Waters. Njih dvoje su "a match made in cancer kid group heaven". On je divan dečko,iznutra i napolju,i za Hejzel pomalo neverovatno ali zagledao se baš u nju. Avanture u koje ulaze Augustus i Hejzel zajedno,dovode nju do toga da počinje da preispituje sve u životu i to kako neka kratka putovanja mogu da se čine beskonačnim.  

Ovo je bilo prvo delo Džon Grina koje sam pročitala. Kada sam završila bilo mi je jasno zašto je nastala tolika pomama oko njega i njegovih knjiga. Prva stranica je zaista sve što vam treba. Nema nikakvog okolišanja ili neke priče pre same priče,on odmah započinje svoj tok. Taj momentum traje kroz čitavu knjigu. Uživala sam dok sam čitala i oba lika su mi prirasla srcu. Kroz ovakvu priču i vi postanete deo nje. Zaista je toliko lepo napisana da se u nekim delovima zapitate i sami kakav nam je to život i čemu ovo sve vodi,ali ima i mesta u knjizi koja vam prosto oduzmu dah. Ne sećam se kada sam ovoliko plakala uz neko pisano delo. Još uvek se nisam usudila da pogledam filmsku adaptaciju baš zbog toga što znam da bi suze same išle. 

Preporučila bih svima ovu knjigu. Predivna, očaravajuča,naprosto fantastična. Ono što najviše volim kod ovog remek dela Džon Grina je to da je pokazao kako jedan kratak život zaista može biti beskrajan. Ne samo da zabavlja,ova priča i podučava a mladi pa i ovi malo stariji mogu da pomalo istraže i disukutuju o tim večnim životnim i filozofskim pitanjima.

Eto,toliko od mene. Nadam se da sam barem malo uspela da vam zadržim pažnju. Do nekog sledećeg puta.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)