"Ljudi vole da se sećaju kako je to biti mlad? I u ljubavi?"

 

Rejnbou Rauel za mene je Džon Grin medju ženama. Njene knjige su fenomenalne. Divna priča uz jaku poruku. Moja omiljena knjiga koju je ona napisala je upravo "Eleanora i Park" (kod nas u izdanju "Derete") o kojoj ću i pričati u ovom postu.

Ukratko, radi se o dva socijalna čudaka. Radnja je smeštena u davnu 1986. godinu,što je još jedna odlika pisanja Rejnbou. Voli ta daleka vremena i ne odustaje od njih.  Eleanora i Park se upoznaju, i zaljubljuju jedno u drugo. Ipak, svesni su da prva ljubav nije večna ali su dovoljno odvažni i pomalo očajni da to probaju.

"Eleanora i Park" definitivno nije obična ljubavna priča. Da ona je nova devojka u školi, i da on jeste onaj povučeni momak i da upoznaju se način koji definitivno može biti klasifikovan kao kliše. Ali,ova priča me je zaista oduvala. Dve perspektive opet igraju veliku ulogu. Volim kada mogu da vidim kako dvoje različitih ljudi vide i shvataju iste situacije. Mogućnost da idemo od Eleanore do Parka i obrnuto čini ovu knjigu potpunom. Oni se zaljubljuju jedno u drugo a čitalac u njih dvoje.

Eleanora dolazi iz jedne izuzetno disfukncionalne porodice. Otac ih je napustio i njih četvoro zajedno sa majkom žive u jednom kućerku. Toliko su siromašni da im najosnovnije stvari postaju luksuz. U međuvremenu,Eleanorina majka se preudaje za čoveka koji se lako može okarakteristi kao noćna mora. Čitava ova situacija tera glavnu junakinju da se povuče u sebe ali sa pravim ljudima njen karakter uvek dođe do izražaja. Park možda ima stabilniji porodični život ali ni kod njega ne cvetaju ruže. On samo pokušava da učini oca ponosnim,i to ga muči. To koliko je uporan govori samo o njegovom odnosu prema svemu. Oni se prosto nadopunjuju i posle nekog vremena vam je jasno da su zaista suđeni jedno drugom, i da se nisu našli slučajno.  

Moram da priznam da kada sam završila sa čitanjem ove knjige nešto u meni se pomerilo. Htela sam u momentu u kom sam oktrenula poslednju stranicu ponovo da otvorim prvu. Da krenem ispočetka. Ovo je tako dobro ispričana priča. A Rejnbou Rauel je naprosto izvanredna. Šta ona radi sa svojim likovima a tek pričama nije sa ove planete. Slobodno ću reći da je ovo remek delo "young adult" književnosti. Prvi put sam upoznala rad Rejnbou kada sam pročitala "Landline", i od toga momenta me je opčinila. Pokrila je veliku temu u ovom delu. Pročitala sam negde negde da su se oni zaljubili jedno u drugo i zbog toga osećali manje usamljeno. Pokazuje nam ovaj roman joši koliko je zapravo lako da osuđujemo druge. Ponekad umemo da stvorimo jednu sliku o nekome i da od toga ne odstupamo. "Eleanora i Park" je roman koji će vam se svideti iako možda nije vaš omiljeni žanr. Teško je svesti u par rečenica ovu knjigu i odati joj onoliko ljubavi i poštovanja koliko zaslužuje. 

Koristim ovu frazu često ali zaista je priča toliko moćna i vrvi nekom energijom da je nemoguće da je ispustite. Samo ću vam reći da me je kraj ostavio zabezeknutom. Očekivala sam još. Želim još. A vi vidite da li se slažete sa mnom kada je i sami pročitate.

Eto,toliko od mene za ovaj utorak. Pišem vam nekom drugom prilikom.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@bukjtuberka na Tviteru)

PS. Kod nas je knjiga "Eleanor and Park" prevedena od strane izdavačke kuće "Dereta". Obavezno bacite pogled na njihovo izdanje!

Zašto baš Džon Grin?

 

Džon Grin. Ime koje je definitivno poznato među čitaocima "young adult" literature. Mislim da ne postoji tinejdžer koji nije pročitao barem jednu njegovu knjigu. Najpoznatija je naravno "The Fault In Our Stars" ili kod nas "Krive su zvezde". Međutim,ništa manje popularne nisu ni "Gradovi na papiru" ili "U potrazi za Aljaskom". 

Zašto je baš on postao fenomen među mladima? Kažu da Džon Grin podseća na Dž.D. Selindžera. I on kritikuje. I on postavlja velika pitanja. Sam Grin je rekao da voli da piše za mlade jer oni mnogo bolje razumeju ta pitanja. Shvataju koliko su bitni odgovori na ta pitanja,i koliko utiču na njihove živote. Ako ste ikada čitali neku njegovu knjigu jasno vam je o čemu govori. Ako ne,objasniću vam. Naime, sva njegova dela vrte se oko mladih ljudi koji se nalaze u čudnim životnim situacijama. Obično je glavni lik mladić,pomalo povučen,čudan,neko ko nije u centru pažnje. On se zaljubljuje u devojku,koju ili zna iz detinjstva ili je upoznaje u školi. Prolaze zajedno kroz raznorazne dugodovštine i naravno na kraju dolazi srećan kraj. Ne dajte se prevariti,ovo nisu obične ljubavne priče za decu. Sve što Džon Grin napiše mnogo je dublje od jedne izgubljene ljubavi ili tražnje za istom. Njegovi likovi uglavnom postavljaju ta pitanja na koja verovatno niko ne zna odgovor. Tako na primer, Majls u knjizi "U potrazi za Aljaskom" dobija zadatak da napiše esej kao odgovor na pitanje "Koje je najvažnije pitanje na koje ljudsko biće treba da da odgovor?". Njegove konstatacije uglavnom su vezane za poslednje reči poznatih ličnosti i on pokušava da odgovori na dati zadatak ali mu ne ide baš od ruke da to i učini. Eto samo jednog primera,kako to autor uspeva da vas pomeri iz mesta i natera na razmišljanje. "Looking for Alaska" je definitivno moja omiljena knjiga koju je napisao Džon Grin.

Hajde sad da pričamo o "Krive su zvezde",verovatno priči koja je pogodila ceo svet. Ovo je prvo delo autora koji je za glavne likove stavljao muškarce,a ovoga puta u centar postavio jednu devojku. Uvek se Grinova publika sastojala najviše iz devojaka koje su u tom "tinejdz" dobu. Ovako, uspeo je da privuče još više ljudi. Ono što ovu knjigu odvaja od ostalih, barem po meni, je to koliko je lična. Narativa u prvom licu vas prosto uvuče i sve deluje toliko realno. Takođe ta perspektiva vam omogućuje da vidite kako funkcioniše taj svet ali i kako razmišlja Hazel. Da, ako ne znate o čemu se radi (a ne verujem da je to moguće), Hazel Grace Lancaster je devojka koja boluje od raka. Odlazi na sastanke grupe mladih ljudi koji se nalaze u istoj situaciji kao i ona. Upoznaje Augustus Waters-a. Odatle kreće njihova priča. Njihove avanture. Njihova ljubav. Budite upozoreni da koliko god ova priča delovala kao jedan najobičniji kliše, nateraće vas da se zaustavite. Da shvatite neke stvari. Hrabrost i humor, očaj i energija koju osećate stavljaju vas na vrtlog emocija. Kao i posle čitanja knjige "Čudo" ne možete,a da ne osetite promenu nakon što pročitate ovo delo. Lepota pisanja Džona Grina je neverovatna. Vrlo lako vas obuzme priča i samo nastavljate da čitate. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak kod ove knjige je to kako je autor uspeo da pokaže da iako život može biti kratak može biti i beskonačan. Opet vas je naterao na razmišljanje o filozofskim pitanjima,zar ne?

Prva knjigu koju sam pročitala a da je napisao ovaj fenomenalni Džon Grin upravo je bila "The Fault In Our Stars" i nije me razočarala. Nakon nje samo sam nastavila da kupujem njegove knjige. Svaka je odlična na svoj način i svaka je drugačija od one prethodne. Svaka me je podstakla da vidim svet drugačije. Nije on pisac za male već i za velike. Mislim da svako može nešto da nauči od njega. Veliki je taj Džon Grin i eto zašto je baš on postao oličenje "young adult" književnosti.

Eto,toliko od mene. Verujem da ću napisati recenzije knjige "U potrazi za Aljaskom" jer je ipak ona meni najdraža. Kod nas njegove knjige prevela je fantastična izdavačka kuća "Urban Reads" tako da bacite pogled na njihova izdanja.

Nadam se da vam se svidelo,pišem vam opet uskoro.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)

"Young adult" književnost

Još jedan dan na blogu,još jedan post. Ne znam,volim da pišem ovde i ne mogu da stanem. Danas nije recenzija u pitanju ali planiram da barem jednom nedeljno postavljam recenzije određenih knjiga različitih izdavačkih kuća. Ove nedelje to je bila knjiga "Čudo" u izdanju Derete,sledeće nedelje? Ko će ga znati.

Hajde sada da pričamo o "young adult" književnosti. Užasno mi je drago što sada postoji takav žanr. Radi se o knjigama koje su namenjene pre svega publici od 12 do 18 godina. Međutim,oni nisu jedini koji čitaju ova dela. Opšte je poznato da i "odrasli" umeju da kupe ova izdanja i da uživaju u njima. Ono što je karakteristično za ovaj žanr je to da su protagonisti uglavnom vršnjaci onih koji čitaju. Mladi znaju kako da se povežu sa likovima i sa pričom koja se dešava u tim "teenage" godinama života. Sve je napisano tako da se čitalac oseća kao da je deo tog univerzuma jer prosto razume sve. Možda se i njemu tako nešto dogodilo ili upravo prolazi kroz to.

Na slici koja se nalazi ispod vidite neke od trenutno najpopularnijih romana u "young adult" kategoriji :

Još nešto o čemu želim da vam pišem u ovom kratkom postu je zašto i ljudi koji ne pripadaju ovoj ciljanoj grupi čitalaca ipak kupuju te knjige. Ja prva,koja imam 20 godina, uživam u njima.Da,imam faze kada se ne odvajam od Džejn Ostin ili Orvela,ali ove knjige me oduševljavaju. Uz mnoge sam plakala,bivala srećna ali i toliko toga naučila.

Ove priče umeju da osvetle i obogate čoveka na toliko načina da se to ponekad ne može ni pronaći u knjigama za "odrasle". Još nešto što ovaj žanr donosi ima veze sa entuzijazmom kojim ovi briljantni pisci stvaraju za isto toliko srećnu i neverovatnu publiku a to je da kada uzmete knjigu u ruku prosto vas ne napušta nalet za čitanjem. Ulazite sve dublje i dublje u priču.

Kakvo zadovoljstvo. Kakva privilegija. Kakva radost.

Eto,još jedan kratki tekst. Pišem vam opet uskoro.

Ćo.

-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)

PS. Samo delite na svojim društvenim mrežama ako vam se sviđa moj blog. 

"Svako u životu zaslužuje ovacije barem jednom."

 

Moram priznati da sam pomalo nervozna dok pišem ove redove. Nije lako pisati recenziju. Pokušavam da knjizi koja je ostavila veliki utisak na mene odam poštovanje koje zaslužuje. Verujte mi na reč, "Čudo" je naslov koji svako treba da pročita ma koliko imao godina.

Neke knjige su privlačne zbog akcione tematike i scena koje je upotpunjavaju. Čitalac je prosto toliko opčinjen da sa žarom okreće stranicu i čita šta se to dalje dešava. Ovo nije takva knjiga. "Čudo" je naša surova realnost. Možda namenjena mlađoj publici ali uspeva da privuče svačiju pažnju.Ulazite sve dublje u priču da toga niste ni svesni. Likovi toliko realni,da dok čitate osećate kao da ih poznajete i da su oni vaša svakodnevnica. Oni su ti koji vas uvuku u priču i ne puštaju. Radnja nije previše komplikovana ali je dovoljno razrađena da vas uvede u Agijev svet i životnu priču.

Naime, "Čudo" je priča o desetogodišnjaku koji se zove Avgust Pulman. Jedino što ga izdvaja iz grupe prosečnih petaka je njegovo lice. Njegov deformitet. Agi je veliki deo svog života proveo po bolnicama,operacionim salama. Nije dozvolio da to utiče na njega. Uz njega je porodica,mama,tata i sestra Vija,koji ga neizmerno vole. Usuđujem se da kažem da je on jedan pomalo čudan dečak ali jedini u priči sa "normalnom" porodicom. Knjiga prati njegovo putovanje kroz školovanje,drugarstvo pa čak i okrutnost koja ga čeka u pravom životu. Dugo je bio zaštićen i kad tad je morao da se suoči sa realnošću. Upoznajemo njegovo društvo,Džeka Volija i Leti, Mirandu,drugaricu njegove sestre, kao i Džastina, Vijinog momka. Svi oni su deo njegove priče.Nezaboravnu kerušu Dejzi koja je njegova saputnica. Ipak, Agi je taj koji vodi. 

Ono što čini ovaj roman neverovatnim je to kako spisateljica,R.H.Palasio, govori,bez ikakvih premišljanja, o ovakvoj temi. Napisan je sa toliko iskrenosti i ljubavi da vas sve dotiče. Lepota knjiga je i u nekolicini tačaka gledišta. Dobijamo više perspektiva priče. Ko kako šta vidi. Čujemo glasove svih. Sama priča je pomalo tabu tema,ali to je naša realnost. Naša surova realnost.

Moram priznati da je bilo delova koji su mi naterali suze na oči. Ali nije ono što mislite. Nije me tuga naterala,već sreća. Koliko samo ima lepih rečenica, dela koja se ne zaboravljaju i pre svega međuljudski odnosi koji cvetaju i menjaju se. Avgust je oličje mladosti. On ne može biti zaustavljen niti gurnut u stranu. Agijev lik je izvanredno napisan. Dopire do vas. Bilo svojim humorom ili hrabrošću. Jedan od najlepših protagonista. On je neko koga volite zato što je on Agi a ne zbog toga što izgleda ovako ili onako. Prosto ni nemam reči koje mogu opisati ovu knjigu. Uzela sam je sasvim slučajno a sada ne znam kako ću je ostaviti. Bilo mi je teško dok sam je zatvarala.
Završiti ovu knjigu, bez da se ne osećate drugačije, nije moguće. Ne možete a da ne počnete da ne razmišljate o svemu. Možda vas empatija donekle natera da krenete da čitate ali to nije ono što će vas zadržati. Nešto što sam pročitala na prvoj stranici je na mene imalo ogroman utisak. To je sledeća rečenica : "..:jedini razlog što nisam običan jesto to što me niko drugi tako ne vidi.". Od tog momenta sve mi je bilo jasno. Znala sam da ovu knjigu neću moći da ispustim. Ne znam,ali ovo delo za "mlade" je toliko moćno da čak mislim da može "velike" da navede na razmišljanje. Jedna velika manipulacija emocijama koja se završava na pravi način. Sve ide ka tom finalnom poglavlju.
Završavam sa tim da je "Čudo" jedan veliki rolerkoster. Čega? To vi odlučite sami.
Ostavljam vas sa par slika na kojima su citati ove divne životne priče.
 

Toliko od mene. Nadam se da vam se svidelo. Pišem vam nekom drugom prilikom.

Ćo.
 -Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)

PS. Ako vam se svidelo lajkujte i šerujte na svojim društvenim mrežama. Obavezno pogledajte i izdanja "Derete" koja nam je omogućila da upoznamo priču Avgusta Pulmana. 

Koliko ste vi knjiga pročitali ove godine?

 

Ulazimo u poslednju četvrtinu 2015. godine tako da mislim da je vreme da napravimo jedan mali presek. Moram priznati,ovo za mene i nije bila neka godina za čitanje s obzirom da sam tek završila prvu godinu fakulteta.

Nije to nikakvo opravdanje ali sada to itekako nadoknađujem. Prethodnih nedelja,otkako sam zvanično na odmoru,čitam bez prestanka. Htela sam da vam predstavim otprilike neku listu naslova ili barem žanrova koje čitam. Nikada nisam bila nešto previše zainteresovana za fantaziju ili distopijske romane ali mislim da ću im do kraja godine dati šansu,jer je dosta naslova prevela kuća "Urban Reads" (o kojoj možete čitati u jednom od mojih prethodnih postova). Njihovom izboru zaista verujem tako da je vrlo verovatno da ću uzeti neku knjigu iz njihove ponude.

E sad da pređem na stvar. Ne znam da li ste primetili,ali u ovim esejima baš često skrećem sa teme. Valjda volim puno da pričam,a još kad znam da me neko i sluša onda nema prestanka. Hajde da sad vidimo šta sam ja to radila ove godine. Barem koliko mogu da se setim. A i šta ću raditi do kraja (mada sam vam na to na neki način već nagovestila). Okej,evo je lista.

 Do ovog dana pročitala sam negde oko tridesetak naslova. Uglavnom "young adult" ali ima tu i klasika poput Džejn Ostin,koji su moja velika ljubav. Nadam se da ću dostići svoj cilj od pedeset knjiga do kraja godine. 

Na neki način moje čitanje se jeste promenilo. Početkom godine zaista sam se udubila u klasike svetske književnosti za koje sam ranije smatrala da im još uvek nisam dorasla. Oprobala sam se i mogu vam reći da sam zadovoljna postignutim. Preko leta,naravno,ide malo lakša literatura. Puno knjiga autora Džon Green-a,i njemu sličnih. Taman da sav stres sa fakulteta nestane. I eto,sada se vraćam u period fakulteta,ali se neću odreći mojih "young adult" romana. Samo čekam da skupim novac i pokupujem sve naslove koje želim.

S obzirom da sam donekle proširila svoje vidike,a trebalo bi do kraja godine da ih još malo proširim osećam se nekako bolje,čak se i usuđujem da kažem ispunjenije. Zaista knjiga može da vas promeni.

A šta vi čitate? Koliko ste pročitali? Šta nameravate da pročitate?

Eto,još jedan kratki esej,a sutra velika premijera moje prve recenzije.

Pišem vam onda sutra ponovo.

Ćo.

 -Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)

PS. Ako vam se sviđa blog samo ga šerujte na svojim društvenim mrežama.

PPS. HVALA VAM puno na do sada već pokazanoj podršci!

Ma ko je to Ransom Riggs i zašto baš njemu da posvetim svoje vreme?

 

Ako niste videli moj jučerašnji post,Ransom Riggs izdaje treći deo "triologije" koji će upotpuniti njegova prethodna dva dela "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" i "Grad pustoduha". Sad možda se pitate "Ko je taj čovek,i zašto bi on trebao da nam privuče pažnju?". U ovom postu,koji treba da malo razbije monotoniju izmedju recenzija koje će tek biti postavljene (Deretino izdanje romana "Čudo" iz moje perspektive biće objavljeno u petak!) odgovoriću vam na to pitanje.

Da vam prvo predstavim ovog divnog pisca. Njegove ime je Ransom Riggs,mislim da do sada svi to znate. Ako mene pitate prilično specifično ime koje itekako odgovara njegovom stilu pisanja. Pročitala sam negde da njegova inspiracija pre svega dolazi iz starih fotografija. Međutim,ne inspirišu ga bilo kakve sličice. Već one pomalo čudne. One koje deluju kao da nose neku priču,neku tamnu priču. Može se reći da je njegova ljubav prema "ukletim" slikama bila i vodič za sada već svetski poznata dela. Nazivaju tu triologiju "Mis Peregrin". On sam tvrdi da sve što čitate u tim knjigama dolazi iz nekolicine fotografija koje je on pronašao po raznim pijacama ili antikvarnicama. Zaista neverovatan način inspirisanja. Mislim da su zbog toga i njegove knjige izvanredne. Prosto odišu nekom "creepy" energijom i to vas uvuče u priču i ne pušta. 

Sad par reči o knjigama koje su već izdate i mogu se naći na našem tržištu u izdanju Orfelin izdavaštva iz Novog Sada. Prvi put sam čula za "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" na jutjubu. Blogeri koji su pričali o tome su bili naprosto fascinirani. Kada sam naručila i dobila knjigu,potom je pročitala,shvatila sam zbog čega je nastala ta opsesija. Ovaj čovek prosto zna kako da vas zalepi za priču. Ono što doprinosi realizmu ovog dela je to što su te "old skul" fotografije autentične. Nije nešto napravljeno u fotošopu zarad knjige. Već je knjiga napisana zarad njih. Još jedan aspekt koji ne može da vas ostavi ravnodušnim. Ne želim previše da pričam o ovim knjigama jer planiram da napišem o svakoj po recenziju. Ovo su samo neke misli o njima.

Druga knjiga se zove "Grad pustoduha". Kada sam završila prvi deo,drugi nije mogao da dođe dovoljno brzo. Ne znam samo kako ću dočekati da prevedu i treći. Ovo delo nastavlja priču tačno tamo gde se prva završila. Ono što je čar i ove knjige je što još jednom skup starih pomalo bizarnih slika stvara neverovatnu priču. Bilo je skeptika koji su smatrali da dva puta ista formula ne može da uspe. Ransom Riggs je pokazao drugačije. Ono što je sam autor rekao i što je donekle podstaklo ovaj stil pisanja,kombinaciju fotografija i narative,jeste da je pri pisanju nastavka išao obrnuto. Prvo je pronašao priču pa zatim slike koje će joj odgovarati.

Nadam se da sam vas barem malo ubedila u to da su ova dva dela neverovatna i da ćete prvom prilkom otići i pročitati ih. 

Eto,toliko od mene. Pišem vam u petak ponovo.

Ćo.

  -Srpska Buktjuberka

Kratko obaveštenje i Ransom Riggs

Evo jednog kratkog posta dok ne završim sa knjigom "Čudo" pa pisanjem eseja o istoj. (Očekujte to u petak/subotu). Danas je veliki dan za sve one koji su pomno pratili jednog neverovatnog autora koji se zove Ransom Riggs.
On je onaj divni čovek koji je napisao knjige "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" i "Grad pustoduha". Ovog septembra,konkretnije danas,izlazi poslednji deo čime će se upotpuniti triologija. Koliko sam samo uživala u ovim knjigama kada su izašle,jedva čekam da dođem i do poslednjeg dela. Kod nas ova delu su u izdanju Orfelin izdavaštva,jedne divne novosadske izdavačke kuće. Veliki shout out njima!
Ako volite nešto malo mračnije i intenzivnije Ransom Rigs je vaš čovek! Očekujte i par eseja o ovom autoru i njegovoj predobroj, sad mogu i zvanično da kažem, triologiji.

Eto toliko od mene,pišem vam za par dana.

Ćo.
  -Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)


            

A sad ne knjiga već izdavačka kuća

Pozdrav svima. Eto opet mene. Moj prvi esej je napisan i postavljen. A sada,kao što i sam naslov kaže nešto malo drugačije.
Ukoliko ne znate ja imam 20 godina što znači da više ne spadam u starosnu grupu tinejdžera. Ipak,to me ne sprečava da čitam knjige koje su namenjene istima. Svima nama ponekad treba neko malo lakše i lepše štivo. Sada su izuzetno popularne knjige koje su namenjene takozvanoj "young adult" publici autora kao što John Green,Rainbow Rowell ili Sarah J.Maas. U moje vreme (Bože kako to samo zvuči otrcano) nije postojala izdavačka kuća koja se striktno bavila ovom književnošću.
E,pa današnji srpski knjiški moljci imaju priliku da sve ove svetske fenomene čitaju na sprskom jeziku. Da,da znam to zvuči čudno,i zašto bi neko uopšte želeo da čita na sprskom kada već ume na engleskom?
Iskreno,gušt je čitati isto delo na više jezika. Barem po meni,dve su perspektive na taj način stečene. Da se ja vratim na ono što sam prvobitno htela da kažem. Dakle, 2013. godine osnovana je izdavačka kuća pod imenom "Urban Reads"u Beogradu. Jedna zaista neverovatna kuća koja ispunjava želje svojih kupaca. Do sada su preveli samo nekolicinu romana ali dolaze nam uskoro još mnogi naslovi.
Ono što volim kod ove kuće je to što izlaze u susret svojim čitaocima. Svako može da pronadje nešto i da konačno uzme u ruke tu knjigu koju je toliko čekao. Budimo iskreni,nemaju baš ni svi mogućnosti da kupuju knjige na engleskom. Ova izuzetna izdavačka kuća je zaista meni vrlo draga. Ljudi koji rade u njoj su užasno druželjubivi,vode neki vid komunikacije sa onima koji ih prate. Mnoge velike kuće poput "Lagune" ili "Vulkana" su izuzetne,ali ipak "Urban Reads" je nekako kao naš vršnjak.

Definitivno pogledajte njihov sajt www.urbanreads.rs ili fejsbuk stranicu Urban Reads i vidite o čemu se radi. A i ako ikada naiđete na neko njihovo izdanje obavezno ga kupite jer iako kaže da ne treba suditi o knjizi po njenim koricama,izdanja Urban Reads-a su izuzetno lepa i spolja i iznutra.



Toliko od mene,pišem vam nekom drugom prilikom.
Ćo.
 -Srpska Buktjuberka

PS. Ukoliko vam se svidja moj blog obavezno ga šerujte na svojim društvenim mrežama i pišite mi o čemu biste voleli da bude sledeći članak. Veliki čitalački pozdrav!

Neki novi počeci

Pozdrav svima.
Ovo je moj prvi kratki tekst o onome što trenutno čitam. Ukoliko niste još naišli na ovu knjigu predlažem vam da je uzmete. Radi se o knjizi "Me and Earl and the dying girl" autora Džesija Endruza. Prevedena je i na sprski jezik pod titlom "Umiruća,Erl i ja" u izdanju Urban reads-a.
Saznala sam za ovu knjigu od nekolicine stranih buktjubera i niko nije imao niti jednu lošu reč o njoj. Ovo jeste knjiga koja je namenjena najpre mladim ljudima,usudila bih se i da kažem tinejdžerima ali ja sa svojih punih 20 godina itekako uživam u njoj.
Radi se o momku koji se zove Greg i koji se ,zajedno sa svojim drugom Earlom,bavi filmovima. Oni rade na klasicima ali sa nekim njihovim "signature" dodatkom. Međutim,u jednom momentu,Greg saznaje od svoje majke da devojka,sa kojom je on nekada imao prijateljski odnos, boluje od leukemije. Na nagovor svoje majke on ponovo uspostavlja odnos sa Rejčel i tada avantura zapravo počinje. Uz primese tema iz romana kao što je "Krive su zvede" ali na potpuno drugačiji način autor, Džesi Endruz, uvodi nas u ovu priču. Njegov stil pisanja je izvanredan a i sam koncept knjige,gde neka poglavlja uzimaju oblik scenarija, su me oduševili.
Ukoliko ste raspoloženi za lagano čitanje i ponovno podsećanje o tome šta je to zapravo prijateljstvo nemojte dva puta razmisliti i uzmite što pre u ruke ovo novo delo moderne književnosti.

Za sada toliko od mene, vidimo se pa za nekoliko dana.

Ćo.
  - Srpska Buktjuberka