Ako niste videli moj jučerašnji post,Ransom Riggs izdaje treći deo "triologije" koji će upotpuniti njegova prethodna dva dela "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" i "Grad pustoduha". Sad možda se pitate "Ko je taj čovek,i zašto bi on trebao da nam privuče pažnju?". U ovom postu,koji treba da malo razbije monotoniju izmedju recenzija koje će tek biti postavljene (Deretino izdanje romana "Čudo" iz moje perspektive biće objavljeno u petak!) odgovoriću vam na to pitanje.
Da vam prvo predstavim ovog divnog pisca. Njegove ime je Ransom Riggs,mislim da do sada svi to znate. Ako mene pitate prilično specifično ime koje itekako odgovara njegovom stilu pisanja. Pročitala sam negde da njegova inspiracija pre svega dolazi iz starih fotografija. Međutim,ne inspirišu ga bilo kakve sličice. Već one pomalo čudne. One koje deluju kao da nose neku priču,neku tamnu priču. Može se reći da je njegova ljubav prema "ukletim" slikama bila i vodič za sada već svetski poznata dela. Nazivaju tu triologiju "Mis Peregrin". On sam tvrdi da sve što čitate u tim knjigama dolazi iz nekolicine fotografija koje je on pronašao po raznim pijacama ili antikvarnicama. Zaista neverovatan način inspirisanja. Mislim da su zbog toga i njegove knjige izvanredne. Prosto odišu nekom "creepy" energijom i to vas uvuče u priču i ne pušta.
Sad par reči o knjigama koje su već izdate i mogu se naći na našem tržištu u izdanju Orfelin izdavaštva iz Novog Sada. Prvi put sam čula za "Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu" na jutjubu. Blogeri koji su pričali o tome su bili naprosto fascinirani. Kada sam naručila i dobila knjigu,potom je pročitala,shvatila sam zbog čega je nastala ta opsesija. Ovaj čovek prosto zna kako da vas zalepi za priču. Ono što doprinosi realizmu ovog dela je to što su te "old skul" fotografije autentične. Nije nešto napravljeno u fotošopu zarad knjige. Već je knjiga napisana zarad njih. Još jedan aspekt koji ne može da vas ostavi ravnodušnim. Ne želim previše da pričam o ovim knjigama jer planiram da napišem o svakoj po recenziju. Ovo su samo neke misli o njima.
Druga knjiga se zove "Grad pustoduha". Kada sam završila prvi deo,drugi nije mogao da dođe dovoljno brzo. Ne znam samo kako ću dočekati da prevedu i treći. Ovo delo nastavlja priču tačno tamo gde se prva završila. Ono što je čar i ove knjige je što još jednom skup starih pomalo bizarnih slika stvara neverovatnu priču. Bilo je skeptika koji su smatrali da dva puta ista formula ne može da uspe. Ransom Riggs je pokazao drugačije. Ono što je sam autor rekao i što je donekle podstaklo ovaj stil pisanja,kombinaciju fotografija i narative,jeste da je pri pisanju nastavka išao obrnuto. Prvo je pronašao priču pa zatim slike koje će joj odgovarati.
Nadam se da sam vas barem malo ubedila u to da su ova dva dela neverovatna i da ćete prvom prilkom otići i pročitati ih.
Eto,toliko od mene. Pišem vam u petak ponovo.
Ćo.
-Srpska Buktjuberka
Нема коментара:
Постави коментар