Zaista ne znam kako drugačije da započnem ovaj post sem sa izvinjenjem. Pre svega,izuzetno mi je žao što u poslednjih nekoliko nedelja nisam uspevala da nešto napišem i postavim,ali držim se toga da mi je kvalitet ispred kvantiteta. Nadam se da ćete uvažiti moje iskreno izvinjenje jer usled mnogobrojnih obaveza u mom privatnom životu nisam stigla da napišem išta. E,pa došlo je vreme praznika i malo slobodnog vremena koje ću iskoristiti tako što ću ponovo pisati. Pa,hajde da krenemo.
Pre nekoliko dana na Fejsbuku sam videla da će izdavačka kuća "Orfelin" iz Novog Sada prevesti i treći i konačni deo triologije fenomenalnog Ransoma Riggsa. Ako se sećate to je onaj autor o kome ne zaklapam od kako sam započela ovaj blog. Imajući u vidu da ćemo krajem januara u rukama imati i završetak ove sjajne priče,poželela sam da vas uvedem i u drugi deo. Jednako dobar kao i prvi i nešto što se u modernoj književnosti retko nalazi.
Znate da sam zaista posvećena ovom piscu i njegovom delu,tako da kada sam završila prvi nije bilo tračka sumnje u meni da ću odmah započeti i drugi deo. Znate da je dobra knjiga kada vas ostavi besne. Razlog je vrlo jednostavan - ne želite kraj te priče a ipak ste ga dobili. Ransom Riggs se ipak potrudio da svoje čitaoce ne drži dugo u tom stanju,i napisao je knjigu koja se bukvalno nadovezuje na poslednje scene iz prve knjige. "Grad pustoduha" je štivo prepuno akcije,sa daškom avanture i gladi za još. Ako me razumete. Džejkob se ne menja. On ostaje apsolutno isti mladi momak koga smo upoznali u prvoj knjizi,s time da sada njegovo sazanje o tom svetu prelazi u bekstvo iz istog. Međutim,on više nije sam. Sada je sa svojom porodicom,tom divnom porodicom "čudaka". Njihov zadatak svodi se na sledeće : spasiti što više onih njihove vrste od tih čuvenih pustoduha i pomoći gospođici Peregrin,koja je u formi ptice. Znam,zvuči malo čudno ali verujte mi na reč da ova knjiga ne može da vas ostavi ravnodušne.
Lepota ove priče je to što jeste jedna ravna linija. Jedinstvena priča,jedinstveni likovi,jedinstvena fabula. Ransom je tip autora koji ne komplikuje,već jednostavnošću ali i predanošću uvodi čitaoca u delo. Sam način na koji je on napisao ovaj nastavak čitaocu daje još bolji uvid u živote ovih likova. Osećate kao da ste vi sa njima i prolazite sve to. Samo želite da zaštitite svoje bližnje. Jakob je bio epicentar prvog dela,ipak sa razvojem priče upoznajemo i ostatak ekipe i svetlo više nije samo na našem znatiželjnom dečaku. Prva volim da upoznam sve likove pojedinačno,niko ne voli da ga neko drugi posmatra kao deo grupe. Po mom mišljenju Ransom Riggs je odradio odličan posao dajući mogućnost čitaocu da upozna sve do jednog lika i da nauči kako koji razmišlja a kako koji oseća. Koliko ste možda stekli pogrešan utisak o njima o prvoj knjizi.
Ako bih morala u samo nekoliko reči da opišem ovaj nastavak a da ne bude briljantno rekla bih da je ovde Ransom ukazao na lepotu raznolikosti. Pojedinac je pojedinac i takvog ga treba i videti ma koliko se činilo da je on deo jedne grupe.
Ne volim da u postovima opisujem radnju bilo koje knjige koju pročitam jer ja prva ne uživam u tome kada mi neko suvoparno prepriča fabulu. Svako od nas treba da iskusi na neki svoj način istu tu priču. Zato i volimo da čitamo,zar ne?
Eto,toliko od mene u ovom posto. Jedan,ali nadam se vredan.
Do nekog sledećeg,nadam se vrlo brzo.
Ćo.
-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)
. Želela bih ovom prilikom da se zahvalim i gospodinu Milenku Bodirogiću i izdavačkoj kući "Orfelin" na prevodu ove triologije.
Нема коментара:
Постави коментар