Približava nam se
kraj godine tako da će ova recenzija zvanično biti poslednja u 2015. godini.
Mogu reći da sam namerno ostavila ovu knjigu kao veliko finale bloga u tekućoj
godini. Radi se o fenomenalnom prvencu sada već velike Donne Tartt pod nazivom „Tajna
istorija“ („Tajna povijest“). Pre nego što počnem sa pravom pričom,želim da se
zahvalim izdavačkoj kući „Algoritam“ koja mi je velikodušno poslala ovaj
primerak i da im ovim putem kažem da sam uživala čitajući ovu knjigu. Još
jednom,veliko hvala.
Teško je započeti
sa recenzijom ovakve knjige. Ovako velikog dela,koji je ostavio pečat na modernu
književnost. Na mene,pored serijala Ransoma Riggsa,upravo je ova knjiga
ostavila najjači utisak. Kako i da vam se ne dopadne knjiga koja započinje
ubistvom? U prologu dobijamo delić dešavanja koje nam prepričava protagonista
Richard Papen. Poslednja rečenica u prologu je ta koja je mene užasno
zaintrigirala i naterala me da ovu priču praktično „progutam“ u nekoliko dana.
Staviću i vas na tu muku. Rečenica glasi ovako : „Nikad neću moći pričati nijednu drugu priču osim ove.“
Doza misterije i znatiželje,savršena kombinacija.
Sam početak je
jednostavn. Richard Papen je momak koji se srami svog života,i iz tog razloga
izmišlja kompletnu biografiju koja njemu sada odgovara. Odbacuje svoju radničku
pozadinu i odlazi na Hempden koledž. Tamo se on,možda čak i slučajno,pridružuje
grupi na klasičnom smeru koja apsolutno obožava svog mentora, Džulijana Morova.
Polako on postaje opsednut ovom grupom,prati svaki njihov pokret i na kraju
uspeva da se integriše u njihovo društvo. Tajno društvo. Nešto što me je još
više privuklo ovoj knjizi jeste ta ljubav prema antičkoj Grčkoj. Verovanje u
mitove i njihovo veličanje. Ovi studenti žive za to. Davno nisam pročitala
ovako nešto. Knjigu u kojoj je antika zastupljena na visokom nivou i gde se sa
svakom rečenicom oseća i ljubav spisateljice. Da i ona veruje u ono što piše za
svoje likove. Članovi ovog društva,Henri kao vođa a zatim Zeka,Frensis i
blizanci su bezobrazno bogati. Pametni i sposobni. Jedne večeri,studenti
Hempden koledža,odlučuju da sprovedu jednu od svojih teorija. U tom
procesu,nastradaće jedan seljak čije ubistvo i postaje osnova zapleta. Jednu
izdaju kasnije i došli smo u momenat kada Zeka,kao momak koji se oseća skroz
izolovano i napušteno,počinje da ucenjuje svoje prijatelje. Henri,donkle
očajan,obraća se Richardu i prepričava mu sve.
Richard je
usamljen. Izuzetno je inteligentan i domišljat ali nezadovoljan. Iz tog razloga
izmišlja svoju priču i uporno traži potvrdu od drugih. On donekle i veruje u
sudbinu. Smatra da sve što mu se dogodilo ima svoje zašto. Njegova priča je
priča sa velikom snagom i gomilom strasti. Lepota ovog dela je i u mnoštvu
citata. Divno je pročitati ovako nešto,pogotovo u mom slučaju. Još jednom
naglašavam da nisam čitala ovakve romane,i da se pretežno fokusiram na YA,ali
Donna Tartt nije razočarala i zaista sam oduševljena.
Lepota. Antika.
Tajna.
Eto,u toliko reči bih ja sažela ovo delo. Toliko neočekivano dobro i
zaista smatram prikladan kraj za ovu godinu. Nadam se da ste uživali u mojim
tekstovima do sad, i isto tako se nadam da će ih biti mnogo više u narednoj
godini. Želim vam lepe praznike i mnogo sreće i zdravlja u godini koja dolazi.
Naravno,i puno dobrih knjiga koje samo čekaju da ih pročitate.
Toliko u
2015.,vidim 2016. godinu kao godinu velikih mogućnosti. Završiću ovaj tekst sa
dve napomene. Prva,još jedna zahvalnica pre svega „Algoritmu“ što su mi poslali
ovu knjigu,ali i svim drugim izdavačima sa kojima sam uspela da ostvarim saradnju.
Drugo,veliko hvala i mom uredniku,gospodinu Denisu Vukosavu za priliku da svoje
tekstove objavljujem i na sajtu citajme.com koji mi je mnogo toga doneo. Veliko
hvala svima na podršci.
Do nekog narednog
teksta.
Ćo.
-Srpska
Buktjuberka ( @buktjuberka na Tviteru)
Нема коментара:
Постави коментар