Zašto uopšte volimo da čitamo?

Svaki vid umetnosti ima to čuveno pitanje koje započinje upitnom rečju „zašto“. Zašto slušamo muziku? Zašto idemo na izložbe? Zašto se prepuštamo nekim drugim svetovima na papiru? To su velika pitanja a odgovor na njih iskreno verujem ni ne postoji. Ipak,pokušaću da dam neki oblik odgovora,barem na osnovu nekog mog čitalačkog života i iskustva.

Pisala sam o tome kako sam kao mala uživala u knjigama i knjižarama. Kako sam sama naučila da volim slova i tekstove. Mogu čak reći da mi je to i nasledstvo jer sam sa bakom, od kako znam za sebe,čitala. Ja neku svoju knjigu za male,a ona pak neku knjigu za „velike“. Ta ljubav se rodila sama od sebe.

Veliki deo te ljubavi je i sloboda koja se pruža pojedincu dok čita. Kada gledate TV ili neki film vi vidite ono što i drugi vide. Ograničeni ste. Nemate prostora za svoje viđenje. Nema ničeg posebnog u tome. Kada čitate,vaša mašta oblikuje priču. Vi stvarate detalje i samo je vi vidite tako. Postaje nešto vaše,lično.

Nešto što je mene uvuklo u taj čudesni svet slova i priča je činjenica da te priče prkose vremenu. Možda zvuči čudno ali dopustite mi da objasnim. Dešavalo se da pročitam neko delo više puta u rasponu od nekoliko godina. Moj omiljeni primer je Servantesov „Don Kihot“. Pročitala sam ga prvi put kada sam imala 15 godina. Tada nisam mogla da ga smislim. Sledeći put sam ga pročitala neposredno nakon mog 20. rođendana. Kao da ga nikada nisam ni čitala. Lepota velikih knjiga je to što vam daju tu mogućnost različite tačke gledišta svaki put kada je pročitate. Možda će vam prvi put nešto promaći,drugi vas neće ni zanimati a treći put kada to pročitate biće vam sve jasno. 

Za kraj sam ostavila nešto meni vrlo drago. Ako ste pročitali opis mog bloga znate na šta mislim. Knjige su prilika za druge svetove. Možete da se izgubite u univerzumu koji nije vaš i da vas ne bude ni malo briga. Možete biti ko god poželite. Kada je u pitanju sloboda razmišljanja i izmišljanja nebo je granica. Čitanjem se odlazi na put na kom je svaki korak dragocen i u kome se uživa.

Svaka vrsta emocija može da se oseti. Treba da se oseti. Možda i najbitnije,može da se proživi bezbroj puta.

U tome je lepota čitanja.

Eto,toliko od mene ovom prilikom. 

Do nekog sledećeg teksta. 

Ćo.

 -Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru)