The Rosie Project, Graeme Simsion
Došlo je vreme da ponovo napišem jednu recenziju. Dugo sam čekala ovu knjigu i konačno sam je dobila pre nekoliko nedelja uoči Sajma knjiga u Beogradu, pri velikom popustu. Moja sreća nije mogla da bude veća. Samo ću reći – čekanje se isplatilo.
Kao i obično, nisam naglasila koja je knjiga u pitanju. Radi se o delu „The Rosie Project“, autora Graemea Simsiona. Pratimo Dona Tilmana, profesora genetike, koji nikad nije uspeo da izvede ženu na drugi sastanak.
On je jedan drag čovek koji prijatelje može da nabroji na prste jedne
ruke, ali prosto nema sreće u ljubavi. Kao da za nju nije stvoren. Ipak,
odlučio je da je vreme došlo da konačno pronađe ženu koja će mu biti supruga. Don stvara takozvani „The Wife Project“ na osnovu koga bi trebao u tome da uspe. Da naiđe na ženu koja ispunjava sve njegove zahteve. U tom momentu upoznajemo Rosie. Devojku koja uopšte ne zadovoljava Donove zahteve,
ali on u njoj vidi nešto. Među njima se javlja divna veza i Don, kao
genetičar, pomaže Rosie da pronađe svog biološkog oca. Eto nama Rosie
projekta.
Prosto ne znam ni kako da počnem. Kako da opišem šta sam sve osećala dok sam čitala ovo. Kada nešto dugo čekate, a ono ne samo da ispuni vaša očekivanja nego ih i prevaziđe
– teško je to svesti u nekoliko rečenica. Delo jeste takvo da je prosto
programirano da ima srećan kraj, ali to se da i te kako zanemariti.
Najveći ultimatum u ovoj knjizi je da „ljubav nije nauka“.
Svidelo mi se to kako je Don zapravo postao fasciniran Rosie i koliko
ju je zavoleo, iako ona nije prošla njegov upitnik, i ispustila
mogućnost da mu bude supruga. Rosie je opisana kao devojka koja je slobodnog uma,
vrlo britka i interesantna. Užasno je zanimljivo čitati i sagledati
dinamiku njihovog odnosa jer su oni zaista polarni opoziti. Dona nije
moguće ne zavoleti. Donekle pati od Aspergerovog sindroma,
toliko je direktan i ne može da se obuzda da ne prokomentariše nešto,
na možda malo neprikladan način, ali je to toliko slatko. Sam odnos
Rosie i Dona je nezaboravan. Na prvi pogled nisu stvoreni jedno za drugo. Mnogi kažu da ih ova knjige podseća na dela „Sliver linings playbook“ ili „Attachments“. Složiću se da postoje neke sličnosti.
Iako se knjiga zove „The Rosie Project“, Don je taj koji je
nazaobilazan. Uz sve njegove luckaste momente, i donekle nemogućnosti da
upravlja društvenim situacijama, zavolite ga. Nemojte me pogrešno
shvatiti, on vam se dopadne baš zbog toga kakav je, a ne zbog neke
empatije ili tome sličnog. Cela knjiga je obilje slatkih momenata,
ponekad i emocionalnih. Vi živite uz njega i navijate za njega. Rosie
nije u Donovoj senci i ona je veliki deo priče, ali za mene, on je bio
taj koji me je vezao za knjigu.
Vrlo lako se čita, nije ozbiljno štivo, rekla bih pre društveno. Ako vam ikad bude trebala neka knjiga koja treba da vas izvuče iz slumpa ili da vas raznodi, ovo je taj roman. Možda ćete se i vi, kao i ja, zaljubiti u celu priču – Dona kao jednog nesavremenog lika i Rosie koja je jin njegovom jangu.
Toliko od mene.
Do nekog sledećeg teksta.
Ćo.
-Srpska Buktjuberka (@buktjuberka na Tviteru),za bilo kakve komentare,preporuke šaljite mi mejl na srpskabuktjuberka@gmail.com
Нема коментара:
Постави коментар